Производња и рецепција херојског лика у америчком стрипу

Предмет истраживања докторске дисертације бави се процесом производње и рецепције херојског лика у америчком стрипу, посматрајући стрип не само као облик забаве, већ и као снажан културални феномен са значајним утицајем на обликовање друштвених вредности и колективног идентитета. Самим тим ово истраживање обухвата преглед историјског контекста настанка америчког стрипа, почев од првих новинских стрип-каишева крајем деветнаестог века, па све до модерних дигиталних формата. Посебан акценат стављен је на суперхеројски жанр, који је путем наратива о моћи, моралу и праведности обликовао популарну културу и постао глобални симбол у борби против социјалних и политичких неправди. Поред анализе класичних хероја, дисертација испитује и појаву антихероја, чије су моралне двосмислености и унутрашње борбе допринеле додатном развоју комплексности наратива. Дисертација такође указује и на културалне и политичке утицаје који су се преплитали при продукцији и рецепцији америчког стрипа током двадесетог и двадесет првог века. Поред тога, у раду су анализирани и иконографски елементи, као што су костими, боја и симболи, који служe за кодирање вредности и преношење комплекснијих порука. Промене у технолошкој сфери, од ручне израде и аналогних метода до дигиталних, као и вештачке интелигенције, додатно су преобликовале продукцију и потрошњу стрипова, отварајући питања ауторства, оригиналности и глобалне доступности. У завршном делу, дисертација истиче да су амерички стрипови, а посебно суперхеројски наративи, постали више од комерцијалне забаве, односно да функционишу као платформа за преиспитивање етичких, социјалних и културалних проблема. Дисертација такође наглашава и то да су херојски ликови динамичан спој фикције и стварности, на основу чега читаоци могу континуирано да граде и преиспитују своје идентитете. У закључку, дисертација објашњава да је амерички стрип, као и стрип генерално, виталан суверени, независни медиј и облик уметности и културе, равноправан са осталим уметничким медијима, који не само да успоставља интерактивни однос са друштвом, већ и активно утиче на његов развој, док у исто време остаје отворен за критичко сагледавање и уметничке иновације у будућности.