Definisanje strukture nefinansijskih izveštaja privrednih društava u delatnosti šumarstva - uticaj poslovanja na očuvanje biodiverziteta

Disertacija na temu „Definisanje strukture nefinansijskih izveštaja privrednih društava u delatnosti šumarstva - uticaj poslovanja na očuvanje biodiverziteta“ analizira primenu alata WWF BRF (World Wildlife Fund Biodiversity Risk Filter – Filtera rizika biodiverziteta Svetskog fonda za zaštitu prirode), za procenu uticaja poslovanja na biodiverzitet, kao sastavni deo održivog i odgovornog poslovanja. Uticaj poslovanja na biodiverzitet istraživan je za dve oblasti privrednih delatnosti: Sektor A, Oblast 02 - Šumarstvo i seča drveća i Sektor C, Oblast 17 - Proizvodnja papira i proizvoda od papira.
Disertacija je podeljena u četiri osnovne celine: Uvod, Metodologija istraživanja, Teorijski okvir, Rezultati istraživanja sa diskusijom, nakon kojih sledi Zaključak sa verifikacijom hipoteza.
Uvodni deo disertacije predstavlja pregled stručne literature i definiše ključne pojmove neophodne za razumevanje teme. U ovom poglavlju su objašnjeni pojmovi: održivi razvoj, održivo poslovanje, nefinansijsko izveštavanje (izveštavanje o održivosti - ESG (Environmental, Social, and Governance)), pojam konkurentnosti, digitalna i zelena transformacija, odnosno dvojni model poslovanja („Twin transition“), kao ključ za postizanje održivog poslovanja. Pored ovih pojmova, definisani su i pojmovi preduzetništva i privrednog društva. Takođe, dato je objašnjenje klasifikacije privrednih društava po veličini (mikro, mala, srednja i velika), a prema Zakonu o računovodstvu Republike Srbije (RS). Na kraju uvoda predstavljeni su predmet i cilj istraživanja, kao i postavljene hipoteze, kao osnova za definisanje predloga uniformne strukture nefinansijskih izveštaja privrednih društava sa ciljem smanjenja negativnog uticaja poslovanja na biodiverzitet.
Poglavlje „Metodologija istraživanja” definiše pristup i alate koji su korišćeni za realizaciju istraživanja za potrebe doktorske disertacije, podeljeno u tri osnovne celine: Analiza literature, Prikupljanje podataka i Obrada i analiza podataka.
Segment „Analiza literature“ obuhvata strukturnu i komparativnu analizu, sintezu, indukciju, dedukciju i hipotetičko-deduktivnu metodu kako bi se sistematski sagledali aktuelni standardi i prakse u nefinansijskom izveštavanju o uticaju poslovanja na biodiverzitet. Posebna pažnja posvećena je ESRS standardu Evropske unije (European Susatinability Reporting Standards – Evropski standard za izveštavanje o održivosti), zakonodavstvu RS, kao i dostupnim softverskim alatima za izveštavanje o održivosti.
„Prikupljanje podataka“ obuhvata kvantitativne i kvalitativne tehnike:
• Geoprostorni podaci iz UN Biodiversity Lab (kartografski prikazi indikatora stanja biodiverziteta za Srbiju);
• Metrički podaci preko WWF BRF, za analizu fizičkih i reputacionih rizika privrednih društava iz sektora šumarstva i papirne industrije;
• Definisani (struktuirani) intervjui s predstavnicima velikih privrednih društava i ESG konsultantima, kao i ankete za predstavnike mikro, malih i srednjih privrednih društava u Srbiji.
„Obrada i analiza podataka“ - Prikupljeni podaci su pripremljeni, klasifikovani i statistički obrađeni u MS Excel programu. Za svaku odabranu delatnost i region u Srbiji izračunate su prosečne vrednosti indikatora rizika, i izvršena je komparacija na nacionalnom nivou (među regionima u RS), kao i sa podacima iz UN Biodiversity Lab baze. Rezultati su predstavljeni tabelarno, grafički i deskriptivno, dajući osnovu za dalja tumačenja i konačne preporuke.
Kroz ovu metodološku šemu, disertacija objedinjuje teorijske i empirijske pristupe, omogućavajući pouzdanu procenu uticaja poslovanja na biodiverzitet i formulisanje konkretnih indikatora za privredna društva u Srbiji za procenu uticaja na biodiverzitet.
Treći segment disertacije „Teorijski okvir istraživanja“ obrađuje sve ključne postavke koje čine osnovu za dalje empirijsko istraživanje. Prvo se obrađuje nacionalna regulativa i relevantni strateški dokumenti koji uređuju obavezu i sadržaj nefinansijskog izveštavanja kroz istoriju, pa sve do aktuelnog Zakona o računovodstvu RS.
Dalje se u poglavlju analiziraju principi i zahtevi ESRS direktive, i to putem potpoglavlja „Struktura izveštaja o održivosti“ koje daje detaljan opis kako su segmenti posvećeni ekološkim pitanjima (E-segmenti) organizovani unutar izveštaja, i ESRS E4 „Izveštaj o održivosti - biodiverzitet i ekosistemi“ i „Dobrovoljno izveštavanje o održivosti sa fokusom na biodiverzitet“, gde su predstavljeni konkretni indikatori i metodologije za procenu stanja biodiverziteta kako za velika privredna društva koja izveštavaju prema ESRS metodologiji, tako i za mikro i mala privredna društva koja imaju mogućnost dobrovoljnog izveštavanja.
Potom se u disertaciji detaljno razmatraju domaće prakse i izazovi u implementaciji ESG izveštavanja i to putem regulative za očuvanje biodiverziteta i pregled alata i platformi za praćenje i izveštavanje uticaja poslovanja na životnu sredinu. Takođe, ovaj segment sadrži i osnovne informacije o uticaju poslovanja privrednih društava na biodiverzitet. Identifikuju se specifične grane šumarstva (gajenje, seča, sakupljanje šumskih plodova, usluge u šumarstvu) i objašnjavaju načini na koje aktivnosti direktno ili indirektno ugrožavaju raznolikost vrsta i ekosistemsku strukturu. Ovaj detaljan teorijski okvir obezbeđuje osnovu za postavljanje empirijskog istraživanja, usmeravajući izbor metoda, indikatora i alata za analizu uticaja poslovanja na biodiverzitet u RS.
Četvrta celina disertacije „Rezultati istraživanja i diskusija“ predstavlja srž rada i obuhvata sledeće ključne segmente:
• Analiza stanja biodiverziteta u RS kroz UN Biodiversity Lab: za teritoriju RS identifikovana su prioritetna područja za očuvanje, indeksi biodiverziteta staništa, očuvanosti i ekološke stabilnosti, kao i stepen očuvanosti šumskih ekosistema;
• Pregled strukture i raspodela privrednih društava iz sektora šumarstva i proizvodnje papira i proizvoda od papira na osnovu PKS ROJ baze (baza podataka Privredne komore Srbije), sa regionalnom raspodelom po broju i veličini privrednih subjekata u Beogradu, Vojvodini, Šumadiji i Zapadnoj, Južnoj i Istočnoj Srbiji, te na Kosovu i Metohiji;
• Procenu uticaja poslovanja privrednih društava iz oblasti šumarstva na biodiverzitet primenom WWF BRF alata: za svaki region su izmereni fizički i reputacioni rizici, po 33 indikatora, a rezultati su poređeni sa podacima iz UN Biodiversity Lab baze, kako bi se utvrdile ključne razlike i komparativni rizici. Na osnovu toga, formiran je predlog liste indikatora za buduće ESG izveštaje;
• Kvalitativnu dopunu istraživanju daju i realizovani intervjui sa ekspertima, relevantnim stručnjacima i predstavnicima velikih privrednih društava i sprovedena anketa među mikro, malim i srednjim privrednim društvima: sumirani su stavovi o spremnosti za uključivanje biodiverziteta u postojeće izveštaje, identifikovani izazovi i prikupljeni predlozi indikatora;
• Konačni predlog uniformne strukture nefinansijskih izveštaja za segment biodiverziteta, koji integriše kvantitativne nalaze iz UN i WWF BRF analiza sa praksama iz intervjua i anketa, pružajući praktičan okvir za privredna društva u Srbiji.
Zaključak disertacije potvrđuje da je alat WWF BRF efikasno rešenje za kvantifikaciju i prikaz uticaja poslovanja privrednih društava iz sektora šumarstva i proizvodnje papira na biodiverzitet, unutar okvira ESG izveštavanja. Na osnovu kombinovane analize UN Biodiversity Lab podataka, WWF BRF indikatora, intervjua sa ESG stručnjacima i anketa među mikro, malim i srednjim privrednim društvima, razvijen je predlog uniformne strukture nefinansijskog izveštaja za segment „biodiverzitet“. Ovaj model je usklađen sa ESRS E4 i VSME standardima i međunarodnim smernicama (GRI 101, IWA 48, TNFD/TCFD), i omogućava harmonizovano, komparativno i transparentno izveštavanje o uticaju na biodiverzitet,. Predložena struktura je primenjiva kod velikih društava, koja su u zakonskoj obavezi izveštavanja, ali i kod mikro, malih i srednjih privrednih društava, koja žele da unaprede konkurentnost kroz društveno odgovorno poslovanje.