Tehnologija, politika i ekologija u makedonskoj savremenoj umetnosti kao odraz transdisciplinarnosti i transmedijalnosti

Predmet ove disertacije je analiza transdisciplinarnosti i transmedijalnosti u makedonskoj savremenoj umetnosti (od makedonske državotvorne samostalnosti 1990-ih do danas), istraživana i sondirana kroz perspektivu preklapanja i višeslojnih relacija sa tehnologijom, politikom i ekologijom. Makedonska savremena umetnost se razvija u specifičnim političkim okolnostima, sa socio-političkom neravnotežom, tranzicijom koja još uvek traje i uslovima koji doprinose neprolaznom upitnom identitetskom diskursu. Ovakva društveno-politička situacija predstavlja plodno tlo za razvoj političke umetnosti i razne vidove transtaktičke umetnosti u relaciji sa politikom. U odnosu na otvorenost za nove medije i tehnološke novitete, eksperimente (biološke, genetske, naučne itn.) i njihovu primenu, posmatrano globalno, mora se naglasiti da je makedonska savremena scena nedovoljno novomedijski razvijena, što je rezultat nedovoljnih finansijskih kapaciteta i umetnika i umetničkih institucija koje prezentuju i promovišu savremenu umetnost. Zato, tehnološki aspekt makedonske transtaktičke umetnosti je razmatran u konstantnoj spregi izmeću izazova savremenog vremena i lokalnih mogućnosti. I treći aspekt analize transdisciplinarnosti i transmedijalnosti makedonske savremene umetnosti u disertaciji biće ekologija, koja zajedno sa aspektima zaštite životne sredine i samoodrživosti postale su česte teme interesovanja umetnika čije su namere da podignu svest i izraze lični revolt protiv ljudskog egzistencijalnog apsurda. Ova doktorska disertacija biće prvo istraživanje ovakvog tipa o umetnosti u Severnoj Makedoniji, i time će njena jedinstvenost doprineti otkrivanju novogdiskursa u razvoju makedonske savremene umetnosti u kontekstu transdisciplinarnosti i transmedijalnosti. Njen naučni doprinos je u spoznaji problematike disertacije, koja se odvija unutar predmeta istraživanja te pojave u makedonskoj savremenoj umetnosti, te njenom opisu, klasifikaciji, tipologizaciji, otkriću i analizi slučaja. Pomoću teorijskoj i deduktivnoj analizi trud polazi od opšteg do posebnog, od globalnog do lokalnog. Definisanjem hronološkog okvira i termine savremenost i savremena umetnost kroz primenjlive teorije važnih savremenih filozofa (Teri Smit, Boris Grojs, Pjotr Pjotrovski, Ker Bišop, Piter Ozborn i dr.), dovelo je do teorijsku opravdanost bavljenja ovom vrstom istraživanja. Dalje u radu, primenom empirijske, istorisko-sociološke analize, komparacijom, sistematizacijom i klasifikacijom, posmatranja ili primenom vizuelnih saznanja o određenoj pojavi, studije slučaja itd. došlo se do potvrćivanju postavljenih hipoteza o transdisciplinarnosti i transmedijalnosti u makedonskoj savremenoj umetnosti i time, potvrđivanju njene pozicioniranosti u okviru globalnih tendencija ka transtaktičnosti.