Развој способности критичког мишљења и постигнуће у учењу страних језика на универзитетском нивоу: пример студентске популације у Србији

Пошавши од концепта критичког мишљења и све веће присутности ове вештине у контексту учења страних језика, предмет овог истраживања представљала је природа односа способности критичког мишљења и успеха у усвајању енглеског језика. Посебан изазов је невелики број радова који се баве овом тематиком у Републици Србији и у региону. Циљ ове докторске дисертације јесте да испита повезаност способности критичког мишљења студената нематичних усмерења и њихове успешности у учењу језика по узору на слична истраживања обављена у другим академским срединама. Циљ ове дисертације јесте и да се утврди способност студената да критички анализирају појмове као што су језички империјализам, концепт енглеског језика као глобалног језика и његову улогу у промовисању неолибералних вредности, како би се, дугорочно гледано, допринело повећању ученичке аутономије. Општи циљ ове дисертације јесте могућност претварања учионица страног језика у још један простор друштвене еманципације, односно, простор за развој друштвено освешћених појединаца, способних да промишљају о друштву у којем живе и да учествују у његовој промени. У првом делу дисертације детаљно је представљен феномен критичког мишљења и његов утицај на учење страних језика као и преглед ранијих истраживања и закључака на тему улоге критичког мишљења у образовању уопште, а посебно у настави страних језика. Представљене су значајне корелације способности критичког мишљења са другим варијаблама као што су интелигенција, узраст, пол, успешност током школовања, социоекономски фактори и особине личности. Представљени су и теоријски концепти важни за спроведену анализу, као што су: језичке идеологије, језички империјализам, енглески језик као lingua franca, језички геноцид и неолибералне тенденције у образовању. Након теоријског дела, у раду је представљен истраживачки део дисертације. У складу са постављеним циљевима и хипотезама, истраживање је спроведено на репрезентативном узорку студентске популације Универзитета Сингидунум у Београду. За потребе овог научног истраживања, коришћен је Корнелов тест критичког мишљења као инструмент за мерење способности критичког мишљења студената који учествују у истраживању. Чинило се смисленим да се у контексту анализе поменутог односа, спроведе и квалитативно истраживање, у форми фокус групе, са циљем утврђивања критичке свести студената о друштвеним феноменима који их окружују, а пре свега, о феномену енглеског језика, његовом статусу и значају у глобализованом свету и утицају на друштвени поредак и образовање. Резултати квантитативног истраживања потврдили су да постоји снажна повезаност између способности критичког мишљења студената и њихове успешности у учењу страних језика као и да су они студенти који поседују способност критичког мишљења далеко успешнији у учењу страних језика. Показала се нарочито значајном корелација између успешности у усвајању енглеског језика и дела теста критичког мишљења који је посвећен дедуктивном закључивању, што наводи на закључак да управо овај однос треба да буде предмет неких будућих истраживања како би се што прецизније утврдила његова природа, а самим тим и практична примена у наставном процесу била од већег значаја. Резултати квалитативног истраживања су у потпуности потврдили да критичка свест о језику није довољно развијена код већине студената и да студенти нису упознати са утицајем језичких/дискурзивних пракси на креирање и одржавање одређених друштвених пракси и поретка. Добијени резултати упућују на закључак да студентска популација појам језик углавном доживљава искључиво као средство коминикације и да их треба додатно едуковати како такве појмове доживети у другачијем контексту. С друге стране, неопходно је нагласити да постоји врло развијена свест студената – учесника квалитативног дела истраживања о корисности енглеског језика као средства глобалне комуникације и нарочито схватање енглеског језика као компетитивне предности на тржишту рада. Охрабрујуће је интересовање студената за природу односа језика и друштвених феномена што ауторку наводи на помисао да треба понудити више курсева, из домена социолингвистике и критичке педагогије, студентима који нису филолошких усмерења пошто овај рад доказује да су они веома заинтересовани за такву проблематику или макар конципирати курикулум на начин да се неколико недеља у току семестра посвети овој и сличним темама у оквиру курсева страних језика који би неупитно подстакли и развој критичког мишљења, што је у складу са образовном политиком великог броја земаља. У том контексту, неопходно је утврдити какав однос наставници страних језика имају о овој теми, да ли сматрају да су довољно обучени за примену наставних метода које би подстакле критичко мишљење на часовима и да ли су им доступни одговарајући ресурси за спровођење оваквих замисли у дело. Један од најзначајнијих закључака овог истраживања, али и рада у целости јесте чињеница да студенти енглески језик доживљавају као ресурс вредан учења, као огромну компетитивну предност која ће им омогућити лакше запослење, стручно усавршавање или уопштено гледано, високо место на друштвеној лествици, што само по себи не мора нужно бити окарактерисано као негативно. С друге стране, они готово уопште не преиспитују разлоге који су довели до оваквог статуса енглеског језика – незаменљивог алата на тржишту знања, нити размишљају о евентуалним последицама таквог статуса по друге језике и образовање у целини.