Razvoj i primena pametnih IoT tehnologija za odeću specijalne namene

Istraživanja su pokazala da nosiva tehnologija i senzori mogu efikasno da poboljšaju posturu ljudskog tela i smanje rizik od povreda u različitim radnimokruženjima, uključujući kancelarijska okruženja, proizvodne pogone i zdravstvene ustanove. Pored toga, nosiva tehnologija i senzori se mogu koristiti za praćenje fizioloških indikatora, kao što su otkucaji srca i nivoi stresa, da bi se identifikovali i rešili potencijalni ergonomski rizici. Tehnologija i senzori u odeći specijalne namene imaju potencijal da značajno smanje ergonomske rizike pružanjem povratnih informacija u realnom vremenu i smernica o držanju posture, kretanju i mehanici tela. Ovo može pomoći pojedincima da se prilagode odgovarajućim ergonomskim normama i smanje rizik od mišićno-skeletnih poremećaja i drugih povreda. Može se reći da upotreba nosive tehnologije i senzora za smanjenje ergonomskog rizika je sveprisutnija oblast istraživanja sa značajnim potencijalom za poboljšanje bezbednosti i zdravlja na radnom mestu. Potrebna su dalja istraživanja da bi se u potpunosti razumela efikasnost i ograničenja ovih tehnologija u različitim okruženjima i populacijama.U pogledu zaštite na radu, cilj ergonomije kao naučne discipline je proučavanje i prilagođavanje uslova rada, radne opreme i procesa izvođenja rada sa psihološkog, fiziološkog i anatomskog aspekta, izbegavajući postupke prilagođavanja samog radnika potrebama konkretnog posla. U ovom radu će se razmatrati i analizirati potencijal senzora za praćenje položaja tela ugrađenog u odeću specijalne namene, kao i njegovaperspektivna upotreba u standardnoj radnoj opremi koja treba da pomogne u ispravljanju nepravilnih i visoko rizičnih položaja gornjeg dela tela tokom produženih i statičnih radnih aktivnosti. Unakrsna referenca za obavljanje analize istraživanja zasnovana je nauvaženim alatima i metodama procene ergonomskih rizika. Signali koje generiše nosivi senzor imaju za cilj da pomognu korisniku i posmatraču da pravovremeno i kontinuirano otkriju i isprave loše držanje tela. Rezultati koji su dobijeni nakon istraživanja pokazuju pozitivan trend i napredak kod držanja tela radnika u pravcu smanjenja ergonomskih rizika obuhvaćenih ovim istraživanjem. Može se zaključiti da bi upotreba nosive tehnologije i senzora umnogome doprinela ne samo stručnom posmatraču kao alat za procenu, već i korisniku da blagovremeno uoči faktore rizika i da ih samostalno blagovremeno koriguje. Ova karakteristika bi vremenom pomogla korisnicima da nauče i izgrade ispravne navike u pogledu ispravljanja ergonomski neadekvatnih držanja tela pri obavljanju radnih zadataka.Samom nosivom uređaju ugrađenom u odevni predmet je omogućena bežična komunikacija i razmena podataka na mreži, ovim je praktično dobijen nosivi IoT uređaj. U kontekstu ergonomske analize rizika, IoT funkcionalnost se koristiti za prenošenjepodatka u realnom vremenu o držanju, kretanju i mehanici tela na centralni server ili na cloud platformu radi dalje analize. Ovi podaci se dalje koriste za identifikaciju obrazaca i trendova koji mogu ukazivati na ergonomske rizike, kao što su neodgovarajući pokreti koji se ponavljaju, statične pozicije ili loše držanje. Nosivi uređaji sa IoT funkcionalnošću omogućavaju nadgledanje sa udaljene lokacije procenjivača ukazujući mu na potencijalne ergonomske rizike u realnom vremenu, omogućavajući pravovremene intervencije kako bi se sprečio nastanak rizika i egronomskih povreda. Možda najbitnija mogućnost koju donose nosivi IoT uređaji je da se mogu koristiti za praćenje efikasnosti ergonomskih intervencija, kao što su programi obuke ili promene opreme kao alat za pružanje povratnih informacija o njihovoj efikasnosti zasnovane na podacima. Sve u svemu, korišćenje savremenih tehnoloških funkcionalnosti u odeći specijalne namene ima potencijal da značajno poboljša ergonomsku analizu i prevenciju rizika pružanjem podataka u realnom vremenu i omogućavanjem blagovremenih intervencija, cilj istraživanja ove disertacije jeda dokaže opravdanost korišćenja ovakvih uređaja u polju zaštite na radu i potvrdi dobijene rezultate kroz ustanovljene metode procene ergonomskih rizika.