Утицај прилива страних директних инвестиција на тржишта рада у економијама са вишим средњим дохотком

Ова студија испитује однос између директних страних инвестиција (СДИ) и тржишта рада у земљама са вишим средњим дохотком, са посебним фокусом на Србију. Истраживање користи комбинацију емпиријске анализе коришћењем линеарне регресије и квалитативне анализе која укључује интервјуе. Циљ је да се стекне увид у утицај СДИ на резултате тржишта рада и извуку општи закључци применљиви на земље из узорка.Истраживање у овој докторској дисертацији усваја и примењује модерне методе и методологије научног истраживања, које обухвата дефиниције, резултате, интерпретације и поређења. Област истраживања је одређена на основу потреба за иновативним сазнањима и у складу са класификацијама светских институција. Примењени научни методи су основни методи, генерални методи и посебни методи. Основни методи су методи анализе и синтезе, дескрипције и поређења. Генерални методи су метод научне претпоставке (хипотезе) и статистичке анализе. Посебни методи су методи структурирања и дијалектике. Научни допринос се састоји у богатој анализи референци, резултатима инстраживања и њиховој интерпретацији. Друштвени допринос се састоји у коришћењу овог рада у едукативне сврхе као и за будућа истраживања и упутства за доносиоце одлука.Емпиријско истраживање користи оквир линеарне регресије за анализу односа између СДИ и индикатора тржишта рада на узорку од 60 земаља за период 1991-2019. године.Анализа узима у обзир варијабле као што су прилив СДИ, запосленост, плате и доходовна неједнакост. Испитујући ове факторе, студија настоји да утврди у којој мери СДИ утичу на резултате тржишта рада у земљама са вишим средњим дохотком. Ове земље су класификоване Светској банци према БНД-у.У случају Србије, истраживање има приступ мешовитих метода. Поред анализе линеарне регресије, спроводе се квалитативне методе, укључујући интервјуе са кључним заинтересованим странама као што су представници страних компанија. Интервјуи су спроведени у периоду 2020-2022. године. Ово омогућава свеобухватније разумевање сложености односа СДИ и тржишта рада у Србији.Налази из емпиријске анализе за земље са вишим средњим дохотном, коришћењем линеарне регресије, односно линеарних мешовитих модела, откривају неколико значајних образаца. Прво, постоји минимална позитивна корелација између прилива СДИ и нивоа запослености. Повећане СДИ имају тенденцију да стимулишу отварање нових радних места, потенцијално смањујући стопе незапослености у овим земљама. Друго, анализа сугерише да СДИ могу имати различите ефекте на плате. Док неке студије проналазе позитивне ефекте на плате због СДИ, друге истичу постојање диспаритета плата и потенцијал стагнације плата у одређеним секторима и временским раздобљима. Треће, СДИ има неодређен утицај на доходовну неједнакост, мерену Ђини индексом, јер се верује да су повезане са унапређењем вештина и развојем људског капитала, што доводи до побољшања састава вештина радне снаге у овим земљама.Анализа специфична за Србију, која комбинује линеарну регресију, тачније линеарну вишеструку регресију, са квалитативним истраживачким методама, пружа дубљи увид у динамику СДИ тржишта рада у овој земљи. Интервјуи указују на искуства и перспективе кључних заинтересованих страна, откривајући облике утицаја СДИ на резултате тржишта рада који се не могу квантификовати. Квалитативна анализа идентификује факторе као што су секторска концентрација, неусклађеност вештина, однос према запосленима и њиховим вештинама и дуализам тржишта рада као важна разматрања у разумевању односа између СДИ и тржишта рада у Србији.Све у свему, општи закључци студије истичу вишеструку природу односа СДИ и тржишта рада у земљама са вишим средњим дохотком. Док приливи СДИ могу позитивно допринети нивоу запослености и развоју вештина, утицај на плате и расподелу прихода може варирати. Налази наглашавају важност секторске диверсификације, промовисања веза са локалним добављачима и развоја квалификоване радне снаге која може ефикасно да искористи предности СДИ. Штавише, студија наглашава потребу за циљаним политикама и прописима како би се осигурало да се СДИ преводе у инклузивне и одрживе резултате тржишта рада. У закључку, ово истраживање пружа вредан увид у однос СДИ и тржишта рада у земљама са вишим средњим дохотком, са посебним фокусом на Србију. Комбиновањем емпиријске анализе са квалитативним истраживачким методама, студија нуди свеобухватно разумевање сложене динамике СДИ везаним за тржиште рада. Налази доприносе постојећој литератури и академској заједници, али и дају доносиоцима одлука, односно страним инвеститорима, и креаторима политике увиде засноване на доказима који им могу помоћи у њиховим процесима доношења одлука у вези са СДИ и тржишта рада.