Карактеризација еколошког и конзервационог статуса храстова (Quercus L.) на подручју Предела изузетних одлика „Космај”

Варијабилност врста може се посматрати као комплекс двеју категорија – адаптивне варијабилности, која је под утицајем фактора средине и неутралне варијабилности, која не подлеже утицају средине. Предмет истраживања ове докторске дисертације су четири врсте храста (Quercus L.) на подручју Предела изузетних одлика „Космај” (ПИО „Космај”), чија је адаптивна варијабилност анализирана применом метода геометријске морфометрије на листу, а неутрална варијабилност применом молекуларних маркера. Циљ истраживања ове докторске дисертације је карактеризација еколошког и конзервационог статуса четири врсте храста (Quercus petraea (Matt.) Liebl. – китњак, Q. pubescens Willd. – медунац, Q. frainetto Ten. – сладун, Q. cerris L. – цер) на подручју ПИО „Космај” и дефинисање конкретних мера конзервације, као и еколошких и конзервационих принципа газдовања њиховим популацијама. Током 2022. године, 247 индивидуа четири различите врсте храста је селекционисано на подручју ПИО „Космај”. Процена адаптивне варијабилности извршена је анализом листова изабраних врста храстова методама геометријске морфометрије – анализом специфичних тачака и морфолошком анализом величине и облика (MASS). Такође, ради повезивања морфометријских карактеристика листа и услова станишта, коришћен је дигитални модел терена. Анализа неутралне варијабилности храстова са подручја ПИО „Космај” укључивала је селекцију индивидуа четири врсте храста, сакупљање и припрему биљног материјала, као и избор 14 микросателита и њихову даљу анализу. Резултати ове докторске дисертације потврдили су главну хипотезу да је степен унутар- и међуврсне генетичке варијабилности храстова на подручју ПИО „Космај” резултат утицаја генотипа, локалних услова станишта, стања животне средине, начина газдовања популацијама и историјских процеса кроз које су истраживане популације прошле. Резултати су показали да је адаптивна варијабилност храстова на подручју ПИО „Космај” повезана са карактеристикама станишта, стањем животне средине и начинима газдовања популацијама храстова, да постоји усклађеност резултата добијених применом адаптивних и неутралних генетичких маркера, као и усклађеност добијених резултата са раније публикованим подацима о генетичкој варијабилности храстова. Резултати анализе адаптивне генетичке варијабилности показали су висок степен морфолошке варијабилности листа храстова са подручја ПИО „Космај” и повезали варијабилност са условима станишта добијеним помоћу дигиталног модела терена, што представља изузетну прилику за опсервацију везе морфологије и животне средине, која се може користити у сврху конзервације шумских генетичких ресурса. Резултати анализе неутралне варијабилности показали су да се на подручју ПИО „Космај” четири анализиране врсте храстова одликују високим нивоима генетичког диверзитета, који је предуслов за њихово преживљавање, посебно у погледу све израженијих климатских промена. Такође, истраживања на подручју ПИО „Космај” пружила су увид у састав врста храстова у овој области, као и у опште стање њихових популација. На основу негативних утицаја који делују на подручју ПИО „Космај”, може се закључити да су примарни фактори који неповољно делују на генофонд дрвенастих врста деградација станишта, уништавање шума и њихова фрагментација. Уништавање станишта, у комбинацији са другим негативним факторима, има за последицу губитак одређеног генофонда, односно његову ерозију. Када се узме у обзир већински изданачко порекло шума на Космају, које се тешко прилагођавају наглим променама животне средине, очување генофонда дрвенастих врста се намеће као једна од приоритетних активности коју треба спровести у што скоријој будућности. На основу дефинисаних десет приоритета за конзервацију генетичких ресурса истраживаних врста храстова, уочљиво је да газдовање шумама на подручју ПИО „Космај”, у сврху побољшања продукције и унапређења заштите, мора бити комбиновано са добрим планирањем и координацијом активности на националном, локалном и регионалном нивоу. Поред тога, важан циљ је одређивање приоритетних врста, популација и подручја за очување генетичких ресурса храстова у виду ex situ и in situ конзервације, у оквиру кохерентног програма и у складу са националним политикама и биолошким могућностима сваке врсте.