Komparativna analiza motoričkih sposobnosti dečaka koji treniraju primenjeni aikido i dečaka koji se ne bave sportom

Razvoj dece u predškolskom uzrastu karakteriše kontekst integralnosti, što znači da su motorički, fizički, kognitivni i konativni aspekti razvoja deteta veoma tesno povezani, odnosno da razvoj u jednom domenu utiče na razvoj u drugom domenu. Međusobne relacije motoričkih i morfoloških dimenzija zavise od endogenih i egzogenih faktora, a naročito od pola, uzrasta i fizičke aktivnosti dece. Osnovni cilj aktuelnog istraživanja bio je da se utvrde razlike u motoričkim sposobnostima između dečaka koji treniraju primenjeni aikido i dečaka koji se ne bave sportom. Uzorak ispitanika u ovom istraživanju činilo je 60 ispitanika (30 dečaka aikidoka i 30 dečaka koji se ne bave sportom) uzrasta od šest godina. Za procenu motoričkih sposobnosti ispitanika primenjena je baterija od sedam motoričkih testova za odrasle koji su modifikovani i prilagođeni za primenu na deci predškolskog uzrasta. U statističkoj obradi podataka primenjena je deskriptivna statistička analiza i Mann Whitney U radi utvrđivanja razlika između grupa na nivou statističke značajnosti p<0.05. Rezultati istraživanja pokazali su da su dečaci koji treniraju aikido ostvarili statistički značajno bolje rezultate na šest od sedam testova za procenu motoričkih sposobnosti. Dečaci ispitivanog uzrasta bave se aikidom u proseku dve godine, pa je stoga bila veća verovatnoća da će uticaji treninga imati veće efekte na motoričke sposobnosti ispitanika. Za autore istraživanja dobijeni rezultati nisu neočekivani jer trenažni program koji se primenjuje u radu sa malim aikidokama sadrži elemenarne igre, poligone spretnosti, vežbe za razvoj koordinacije, brzine, snage i ostalih motoričkih sposobosti, a kao takav se primenjuje i usavršava dugi niz godina u svim klubovima primenjenog aikida.