Efekti klimatskih promena na kulturno nasleđe sa osvrtom na institucionalni i strateški okvir

Klimatske promene su jedan od najvećih problema u 21. veku, sa kojima se suočavaju kako prirodna, tako i kulturna dobra svetske baštine. Potencijalni uticaji klimatskih promena na kulturno nasleđe se mogu razmatrati u okviru fizičkog, socijalnog i kulturnog konteksta. Kulturno nasleđe (koga u užem smislu čine kulturno-istorijski spomenici, arheološki lokaliteti, istorijske građevine, kao i kulturni predeli) je direktno izloženo brojnim rizicima izazvanim klimatskim promenama kao što su podizanje nivoa mora i okeana, učestale poplave, povišeni nivo vlažnosti vazduha i zemljišta, olujni vetrovi, suše, dezertifikacija, erozije i dr. Negativni efekti klimatskih promena se uglavnom uočavaju kao oštećenja strukture i materijala od kojih su izgrađeni istorijski objekti i lokaliteti, kao i degradacija ruralnih predela kulturnog značaja. U cilju demonstracije mogućih uticaja klimatskih promena i preduzetih mera zaštite, u radu je predstavljeno nekoliko studija slučaja na izabranim kulturnim dobrima. Institucionalni, strateški i politički okvir delovanja na smanjenju negativnih uticaja klimatskih promena na kulturno nasleđe predstavljen je brojnim inicijativama pokrenutim od strane releventnih organizacija i institucija kao što su Komitet svetske baštine, UNESCO Centar za svetsku baštinu i njegova savetodavna tela (ICOMOS, ICCROM i IUCN), Evropska komisija i Savet Evrope. Dva važna politička dokumenta „Predviđanje i upravljanje uticajima klimatskih promena na svetsku baštinu“ i „Strategija za smanjenje rizika od katastrofa usmerena ka dobrima svetske baštine“ su razmatrana i usvojena na 30. sednici Komiteta svetske baštine (Vilnius, 2006). Strategija očuvanja nasleđa sadržana u ovim dokumentima obuhvata 3 dela: 1. preventivne aktivnosti (monitoring, izveštavanje, ublažavanje klimatskih promena), 2. aktivnosti na obnovi (adaptacija na klimatske promene kroz globalne i regionalne strategije i lokalne planove upravljanja) i 3. razmena znanja (primeri dobre prakse, istraživanja, komunikacija, edukacija, izgradnja kapaciteta).