Еколошко-економски аспекти очувања и унапређења биолошких ресурса у служби екоремедијације

Савремена еколошка рационалност снажно је потресла темеље класичне и традиционалне привредне теорије и праксе, науке, технологије и људских знања. Животна средина, иако општеприхваћена категорија, не даје довољно одговора на сва питања људи на Земљи, у складу са темељним принципима природно-биолошки детерминисаног опстанка и развоја. Проблеми досадашњег модела привредног развоја, популационе експанзије, недовољних и необновљивих природних ресурса, здравља и квалитета живота надрасли су досадашње схватање о екологији као уској тематици и претежно биолошкој дисциплини која се бави опстанком једне или друге животне врсте, условљеним променама у окружењу. Нужност међусобног повезивања привредног и социо-културног развоја са стањем околине, неопходних природних равнотежа, процеса и глобалних услова живота данас је постала део економско-политичке, нормативно-институционалне и културне стварности модерног човечанства. Држава је, од класичне политичке организациоје и структуре власти, у савременим околностима, постала снажна економска сила и детерминанта економске активности. Преузела је на себе организацију и репродуковање безбедносне, развојне, социјалне и других друштвених функција, или њихових неопходних сегмената. Једно важно подручје од општег интереса, животна средина, остало је непокривено. До скора је изгледало да природна добра као што су вода, ваздух, слободни простор, сунчева светлост и многа земљина и морска богатства немају цену.