Energetska efikasnost na objektima u javnom sektoru

Činjenica je da se, prema različitim izvorima, u zgradama u Srbiji troši 45-50% ukupno proizvedene i dobijene energije. Da bi se smanjila potrošnja energije u zgradama, tokom proteklih decenija, u razvijenim evropskim zemljama afirmisani su i implementirani rigidniji propisi o termičkoj zaštiti. Vremenom je i težište ovih propisa promenjeno, pa se prešlo sa utvrđivanja i ograničavanja vrednosti pojedinačnih termičkih karakteristika elemenata zgrade, na dozvoljenu potrošnju energije po jedinici površine.

Kjoto protokolom, Evropska unija se obavezala na smanjenje emisije SO2 za 8% do 2012. godine. Kako bi se ovaj cilj ostvario preduzete su brojne mere i akcije na smanjenju potrošnje energije u zgradama. I dalje ostaju otvorena pitanja, najčešće nedovoljno jasna za nestručnu javnost, vezana za gubitke energije u složenim sistemima kao što su zgrade, konstrukcije i veze koje se u njima javljaju, koje su realno apstraktne i nevidljive. Predloženi integrisani sistem primenjen na javnim zgradama, koji ih čini energetski efikasnim, a koji će biti predstavljen u ovom radu, odnosi se na korišćenje savremenih tehnologija:

- primeni termovizijskog snimanja zgrada,
- upotrebi savremenih materijala u cilju efikasne termičke zaštite zgrada.

Potencijal koji pruža energetska efikasnost je ogroman1, jer se ušteda energije ostvaruje kako na strani proizvođača, na samom izvoru, u postrojenju (prerada uglja, nafte, gasa i proizvodnja, prenošenje i distribucija električne i toplotne energije), tako i na strani korisnika, na samom kraju lanca eksploatacije (upotreba energije u domaćinstvima, saobraćaju i industriji). Zbog nedovoljnog razumevanja i neprihvatanja pojma energetske efikasnosti, od strane javnosti u širem smislu, u praksi taj potencijal ostaje u velikoj meri neiskorišćen, odnosno, tako zanemaren (do sada) se artikuliše kao „daleka“ ambicija društva.

Da bi se integrisani sistem mera na zgradama primenio i učinio ih energetski efikasnim, svakom objektu potrebno je pristupiti kao zasebnom projektu i nezavisnom problemu, uvažavajući utvrđene, sada već poznate, principe, a zatim adekvatno upravljati, sa aspekta koncepta upravljanja građevinskim projektima. Brojne rizike, koji se nameću kasnije u izvođačkom smislu, treba predvideti i usvojiti kao imperativnu i doslednu filozofiju upravljačkog menadžmenta, budući da će se uglavnom ove mere i principi odnositi na objekte u procesu energetske sanacije, dakle najveći posao će biti usmeren prema postojećim objektima.