PREDNOSTI I NEDOSTACI KRIVIČNOG I PARNIČNOG POSTUPKA U OTKRIVANJU PREVARA U OSIGURANJU I DOKAZIVANJE LAŽNOG ISKAZA VEŠTAKA

Osiguravajuća društva su često u dilemi da li da podnose krivične prijave ukoliko dođu do dokaza da postoje osnovi sumnje da postoji krivično delo prevara u osiguranju, ili da prevaru dokazuju u parničnom postupku, ukoliko osiguranik podnese tužbu za naknadu štete. Prevare mogu nastati u raznim oblastima osiguranja - životnog i neživotnog osiguranje, osiguranja imovine, poljoprivrede i dr. Međutim, u radu vršimo analizu prevara u vezi sa osiguranjem od auto odgovornosti, tj. u vezi fingiranja saobraćajnih nezgoda, s obzirom da je to dominantno osiguranje u kome postoje najviše slučajeva prevara. Dilema postoji iz razloga što se u praksi dešava da tužilaštva odbacuju krivične prijave, a ukoliko i podnesu optužni akt, onda krivični postupci traju veoma dugo sa neizvesnim ishodom. Sa druge strane, ukoliko se određeni dokazi ne prikupe u krivičnom postupku, postoji bojazan da se neće moći pribaviti ni u parničnom postupku. Naime, i pored brojnih dokaza koji se podnose uz krivičnu prijavu, među kojima su svakako i nalazi i mišljenja stalnih sudskih veštaka, po našem mišljenju, tužilaštva olako prelaze preko tih dokaza i odluke o odbacivanju prijava zasnivaju uglavnom na iskazima prijavljenih, koji, po logici stvari negiraju da su učinili prevaru. Takođe, odluke zasnivaju i na osnovu nalaza i mišljenja veštaka koje su angažovali u toku postupka, koja tužilaštva prihvataju u celini bez kritičkog pristupa i bez dovođenja u vezu sa nalazom i mišljenjem koja su dostavila osiguravajuća društva. A sve to su pretpostavke za postupke naknade štete, koji slede posle pravnosnažnog okončanja krivičnih postupaka.