Позитивне обавезе држава чланица Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода у погледу права на живот према тумачењу Европског суда за људска права - Монографија

Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода је прва конвенција регионалног карактера која предвиђа међународну заштиту људских права и основних слобода. Реч је о међународном документу од изузетног значаја, којим је успостављен један од најефикаснијих система којим се штите људска права. За ефикасност тог система је у великој мери заслужна изузетно богата и иновативна пракса Европског суда за људска права, који представља круцијални орган у наведеном систему. Управо су одлуке Европског суда представљале својеврсан узор за бројне друге, националне и међународне судове и друге органе чија је улога пружање заштите људским правима појединаца у њиховој надлежности.
Европски суд је кроз своју праксу развио две врсте обавеза за државе потписнице Европске конвенције: негативне и позитивне. Негативне обавезе подразумевају неделовање државе, односно њено немешање у остваривање људских права и слобода које су гарантоване Конвенцијом. Оне су прилично типичне кад је реч о међународним уговорима којима се одређена права и слободе штите.
Настанак позитивних обавеза представља резултат креативног тумачења Европске конвенције, која је посматрана као „жив“ инструмент заштите људских права. Стога је став Европског суда био да ЕКЉП треба тумачити на начин који ће бити у складу са новим изазовима са којима се овај суд суочавао како је његов утицај растао. Крајњи циљ оваквог тумачења је да се правима и слободама гарантованим Конвенцијом пружи потпунија и свеобухватнија заштита.