Upravljanje otpadom od hrane

Svetska glad u trećoj deceniji 21. veka polako ali uporno raste. Istovremeno čovečanstvo godišnje baci oko jednu trećinu proizvedene hrane, koja je još uvek bezbedna za ljude (1,3 milijarde tona). Tako stvoren otpad od hrane, odlaže se najčešće na deponije gde se raspada, produkujući osam odsto gasova sa efektom staklene baste. Istovremeno, hrana koja nedostaje za ishranu čovečanstva nadoknađuje se širenjem poljoprivrede u divlja područja, utičući na gubitak biodiverziteta. Svest o višestrukoj štetnosti stvaranja otpada od hrane inicirala je pokretanje niza inicijativa da se drastično smanji otpad od hrane. One su postale deo napora za otklanjanje gladi, ali i smanjenja rizika i šteta u životnoj sredini, racionalno raspolaganje resursima i smanjenje troškova proizvodnje hrane.
Cilj jednog od 17 UN-ovih ciljeva održivog razvoja je da se prepolovi otpad od hrane do 2030. godine. Da bi se cilj dostigao, potrebno je potpunije razumevanje uzroka nastanka otpada hrane u lancu hrane, u različitim kulturama i porodičnim strukturama. Preispitivanje i razumevanje načina na koji "kupujemo, kuvamo, skladištimo, ponovo koristimo i vrednujemo hranu” postaje uslov da se akcije pravilno usmere i sprovedu. Redukciju otpada od hrane mogu da sprovedu samo edukovani proizvođači, operateri i potrošači u lancu snabdevanja hranom. U tom smislu cilj ovog udžbenika je da pruži dovoljno informacija potrebnih za shvatanje prirode otpada od hrane, uzroka i posledica njegovog nastajanja, mogućnostima prevencije i najpoželjnijim načinima njegovog neškodljivog uklanjanja, odnosno povratka u lanac kruženja materija i energije. Udžbenik je prvenstveno namewen studentima koji se bave pitanjima životne sredine, bezbednosti i sigurnosti hrane, ali i primarne poljoprivredne proizvodnje, prerade i prodaje hrane, kao i HoReCa sektoru i svakom potrošaču hrane ponaosob.