Korporativno upravljanje i upravljanje korporativnim promenama kroz transformaciju banaka u Republici Srbiji

„Korporativno upravljanje je sistem kojim se poslovna korporacija usmerava i kontroliše“ (OECD, 1999). Svetska banka (1999) smatra da bi se korporativno upravljanje trebalo posmatrati iz dve perspektive: (1.) naglasak stavlja na odnos između vlasnika, upravnog odbora i drugih zainteresovanih strana - stejkholdera (zaposlenih, kupaca dobavljača, investitora, zajednice, itd.); (2.) akcentira javne politike prema kome se korporativno upravljanje odnosi na obezbeđivanje opstanka, rasta i razvoja korporacija, a istovremeno i njene odgovornosti u pogledu moći i kontrole nad korporacijama koje se nalaze u sastavu većih korporacija. U skladu sa tim suština i značaj korporativnog upravljanja usmerena je prema efikasnom i efektivnom funkcionisanju korporacije i neprestanom i dugoročnijem uvećavanju bogatstva akcionara i „blagostanju” ostalih subjekata privrednih procesa. Da bi se to postiglo, korporacije moraju biti spremne na prilagođavanju zahtevima tržišta i ambijenta u kome posluju. To podrazumeva mudro upravljanje korporativnim promenama kako bi se postigli najoptimalniji efekti i postigli ciljevi definisane strategije. S obzirom na to da savremene korporacije posluju u dinamičnom i turbulentnom okruženju sa povećanim geo-političkim, makro- ekonomskim i epidemiološkim rizicima prinuđene su da se prilagođavaju ukoliko žele da opstanu, odnosno neminovno dolazi do organizacione transformacije. Organizaciona transformacija korporacija podrazumeva organizacioni razvoj koji je usmeren ka tome da u korporacijama „probudi” i poboljša organizacionu efikasnost, ostvarivanje određenih promena ljudskih odnosa, kulture i organizacionog ponašanja, ali i razmišljanja. U Republici Srbiji bankarski sektor je otišao najdalje u primeni i razvoju korporativnog upravljanja, ali i upravljanju korporativnim promenama kroz transformaciju svog poslovanja.