Analize i perspektive razvoja bankarskog sektora u zemljama Zapadnog Balkana sa posebnim osvrtom na predviđanje kretanja problematičnih kredita

Predmet rada u ovoj doktorskoj disertaciji predstavlja analizu bankarskog i makroekonomskog okruženja u zemljama Zapadnog Balkana, kao i ispitivanje uticaja odabranih pokazatelja na performanse bankarskog sistema, sa posebnim osvrtom na problematične kredite. Vremenski aspekt istraživanja obuhvata period od poslednjeg kvartala 2010. godine, zaključno poslednjim kvartalom 2019. godine. Sve analize vršene su na nivou svake zemlje da bi se na kraju svakog poglavlja doktorata napravila komparacija dobijenih rezultata. Od makroekonomskih indikatora, u analizi, svoje mesto su pronašli: rast nominalnog i realnog bruto domaćeg proizvoda (BDP), investicije (u procentu BDP–a), industrijska proizvodnja, indeks potrošačkih cena, indeks proizvođačkih cena, uvoz, izvoz, stopa nezaposlenosti. Rezultati istraživanja ukazuju da je u svim zemljama Zapadnog Balkana prisutno postojanje visoke stope nezaposlenosti (pogotovo u Republici Severnoj Makedoniji), zavisnosti od uvoznih aktivnosti, kao i neophodnost konsolidacije javnih finansija (posebno u Republici Srbiji). Početak analize u svim posmatranim zemljama karakteriše prelivanje negativnih efekata po ekonomske aktivnosti usled prelivanja uticaja svetske ekonomske krize (2010. godina). Dalje, analiza bankarskih sektora je podeljena na šest komponenti tako da prvu komponentu predstavlja prikaz broja banaka, uz osvrt na koncentraciju merenu HHI (1); drugu komponentu predstavlja analiza kapitala merena odnosom osnovnog, ali i regulatornog kapitala prema ukupnoj izloženosti riziku, odnosom kapitala prema ukupnoj aktivi, kao i kretanjem pokazatelja adekvatnosti kapitala (2); treća analizirana komponenta je kvalitet aktive posmatranog bankarskog sektora gde su posmatrani odnos nekvalitetnih kredita umanjeni za rezervisanja i osnovnog kapitala, godišnja promena u kretanju ukupnih kredita i odnos nekvalitetnih kredita prema ukupnim kreditima (3); u okviru četvrte komponente analizirana je likvidnost (4); dok peta komponenta predstavlja analizu profitabilnosti banaka na nivou zemlje, merenu indikatorima ROA, ROE, odnosom neto kamatnog prihoda sa ukupnim prihodom i odnosom nekamatnih rashoda prema ukupnom prihodu (5). Konačno, šesta komponenta je u funkciji budućih istraživanja (6), s obzirom na to da metodologija korišćena u ovom radu može poslužiti kao osnova za nastavak ovog, ali i kreiranje istraživanja sa novim parametrima – deo Priloga rada predstavlja set korišćenih kodova u statističkom programu R. Generalni zaključak koji se može sprovesti jeste postojanje banaka u predominantno inostranom vlasništvu u bankarsku sektoru zemalja Zapadnog Balkana, kao i trend višegodišnjeg zadovoljavajućeg (profitabilnog) poslovanja banaka na pomenutoj teritoriji. U duhu porekla kapitala, najznačajnije banke za celokupno bankarsko poslovanje u zemljama ZB imaju banke iz Italije (Intesa Sanpaolo Group i UniCredit Group), potom iz Austrije (Raiffeisen Bank International, Erste Group Bank AG), ali važno je napomenuti da kapital mađarskog i slovenačkog porekla (posredstvom OTP i NLB Group–a, retrospektivno) sve više zamenjuje kapital koji dolazi iz Francuske i Grčke. Dalje, bankarske grupe sa sedištem u Italiji i Austriji ponekad ne otvaraju direktno svoje predstavnike u zemljama Zapadnog Balkana, već to čine posredstvom svojih banaka u EU (konkretno u Hrvatskoj). Broj banaka se menja od zemlje do zemlje (sa tendencijom opadanja), koncentracija merena HHI pokazuje prisustvo umerene koncentracije, a finansijski sistemi su „bankocentrični“. Prisutan je trend rast aktive banaka, depoziti su tradicionalno najznačajniji izvor finansiranja banaka, a viškovi sredstava ulažu se u državne HOV (u najvećoj meri), što je posledica težnje bankara da se rizici diverzifikuju. Prisutan je i rast kreditne aktivnosti (uz valutnu klauzulu), uz smanjenje stope problematičnih kredita koje je jedna od posledica regulacije monetarnih vlasti i donošenja seta odluka o otpisu bilansne aktive. Nema bojazni o problemu sa likvidnošću bankarskih sektora zemlja ZB, s tim da je bankarski sektor Republike Srbije najlikvidniji. Stope adekvatnosti kapitala su, takođe, daleko iznad regulatornih minimuma. Istraživanje je pokazalo i da je bankarski sektor Republike Srbije najrazvijeniji od posmatranih bankarskih sektora pa, s tim u vezi nije iznenađujuća konstatacija da lider bankarskog sektora Srbije bude ocenjen najboljom ocenom u ovoj analizi, kao i da šest od deset banaka sa najvećoj aktivom od svih banaka u svim zemljama ZB, upravo imaju banke koje posluju u Republici Srbiji.
Empirijski deo rada podrazumeva analizu koju čini odabir prethodno pomenutih indikatora i utvrđivanje njihovih efekata na kretanje problematičnih kredita, kroz kreiranje ekonometrijskog modela. Cilj je bio testirati da li se, na osnovu određene kombinacije makroekonomskih i bankarskih indikatora može predvideti kretanje NPL–a u budućnosti. Prag značajnosti u puštenoj linearnoj regresiji bio je 5%, kako bi se dobili što validniji rezultati i ispoštovali standardni uslovi konzervativnosti. U procesu razvoja pomenutih modela praćen je princip i algoritam Mertonovog modela i u skladu sa tim se koristila, kao zavisna varijabla, transformisana vrednost NPL–a (u radu označena sa Z). Modeliranje je vršeno u softverskom paketu R. Rezultati pokazuju da je, u čak 3 od 5 posmatranih zemalja, jedan od indikatora koji u najvećoj meri utiču na kretanje NPL–a, stopa nezaposlenosti. Visoki procenti R2 i ADJ R2 testova govore da će veze između modela i zavisne promenljive biti na više nego zadovoljavajućem nivou. Dalje, pored stope nezaposlenosti, makroekonomski indikator koji se pokazao kao veoma značajan jesu investicije (u % nominalnog BDP–a), i to u Republici Srbiji. Bankarski indikatori za koje se pokazalo da imaju veliki uticaj na kretanje NPL–a u posmatranim državama su rast depozita tri kvartala unazad (Albanija), rast ukupnih kredita u posmatranom kvartalu (Crna Gora) i tri kvartala unazad (Bosna i Hercegovina), koeficijent adekvatnosti kapitala (Srbija) i koeficijent likvidnosti (Severna Makedonija). Analizom reziduala i poređenjem javno objavljenog NPL–a sa NPL–om dobijenim modelom utvrđeno je da model kreiran u radu daje zadovoljavajuće podatke, te se može koristiti za projekcije u budućnosti. Tako, kreirane su projekcije NPL–a u svim posmatranim državama, za period 2020–2025. godina kroz testiranje dva, teoretska scenarija – optimistični i pesimistični (pogoršanje ključnih parametara za 30%). Projekcije ukazuju da možemo očekivati nagli skok stope problematičnih kredita u periodu 2020–2022. godina, kada će se nastaviti trend opadanja ovog parametra. Konačno, rezultati proistekli iz kreiranog modela upućuju na to da su mogućnosti njegove primene višestruke, kako sa stanovišta poslovnih banaka za svoj rad, procene i analize, tako i za regulatorna tela i institucije, kao podrška u pronalaženju adekvatnih upravljačkih rešenja, odnosno obezbeđenja stabilnosti finansijskog sektora konkretne zemlje ili regiona.