Matematički modeli za višekriterijumske procene u sistemima učenja na daljinu

Učenje na daljinu (eng. Distance Learning System - DLS) je sveprisutniji savremeni koncept obrazovanja. To je koncept zasnovan na tutorskom sistemu i njegovim modulima (moduli asistenta, tutora, moduli za praćenje i prepoznavanje emocija, motivacije, itd.) koji deluju u korelaciji sa povratnim informacijama iz sistema. Ova modularnost značajna je pre svega u korektivnoj ulozi, adaptivnom kapacitetu, automatizaciji i samoregulaciji DL sistema. Novi koncept DL sistema omogućio je lakše uvođenje, široku zastupljenost i veću funkcionalnost savremenih sistema za upravljanje učenjem (eng. Learning Management System - LMS). LMS sistemi koriste se za kreiranje, organizaciju, realizaciju, administraciju, verifikaciju kurseva u skladu sa obrazovnim okruženjem. Definisanje okruženja i priprema za nastavu počinje prepoznavanjem karakteristika studenata, nastavne grupe, podelom u podgrupe po orjentaciji, predznanju, predispozicijama, odnosno prepoznavanju idividualnih karakteristika, sklonosti i mogućnosti studenata. Pristupanjem kursu, tokom kursa, a posebno pri rešavanju problemskih zadataka, dolazi do nejasnoća i nerazumevanja, razvijaju se različite emocije, padovi koncentracije, motivacije, i sl. Tada DL sistem i pripadajući moduli moraju signalzirati nepravilnosti i slabosti koncepta učenja u skladu sa individualnim potrebama, a uz pomoć modula korektivnih funkcija prevazilaziti ih. Iz tog razloga vrlo je važno u startu indetifikovati validne činioce obrazovnog okruženja i karakteristike studenta. U skladu stim neophodno je grupi/pojedincu dodeliti adektavtan skupa modula DL sistemu za uspešno praćenje kursa i kvalitetne procene uspešnosti okončanja kursa. Različitost činioca koji definišu okruženje neophodno je definisati težinskim faktorom, obzorom na posledične efekte. Dakle, neophodno je izraditi matematičke modele za ocenjivanje rada studenata koji studiraju na daljinu, na osnovu ulaznih parametara sa jedne strane (opšti uspeh, uspeh iz srodnih predmeta prethodnog nivoa školovanja, motivisanost studenta za studije, i sl.), te na osnovu reakcija tokom kursa na zadate probleme i zadatke, dobijenih u cilju uspešnog savlađivanja gradiva, sa druge strane. Takođe, neophodno je izraditi matematičke modele višekriterijumskog (VK) ocenjivanja odgovarajućih platformi za DL studije sa ciljem da se odredi za date situacije odgovarajući način održavanja nastave za pojedine studente ili grupe. Prosta primena poznatih metoda VKA ponekad nije moguća, zbog same strukture metoda. Dakle, u cilju postizanja odgovarajućih rezultata, razvija se prilagođeni VK metoda za ocenjivanje za kokretni slučaj, tj. za kokretno obrazovno okruženje.