Sorbciona svojstva ljuski jaja u procesu eliminisanja olova i kadmijuma iz slatke vode

Radna tema ove doktorske disertacija je ispitivanje mogućnosti korišćenja otpadne biomase, u vidu sinterovane ljuske jajeta za adsorpciju jona metala olova Pb(II) i kadmijuma Cd(II) iz vodenih rastvora.
U ovom radu izvršena su brojna testiranja i sprovedeni su različiti adsorpcioni eksperimenti:
Pripremljena je ljuska jajeta kao efektivnog i jeftinog adsorbenta za uklanjanje jona olova i kadmijuma iz vodenih rastvora, žarenjem prethodno očišćene i usitnjene ljuske kokošijih jaja, na 900oC.
Proučavani su eksperimentalni uslovi pri kojima se odigrava adsorpcioni process i definisani su optimalni uslovi, pri kojima je količina adsorbovanih jona metala najviša. Optimalne uslove čine: polazna koncetracija jona teških metala od 5 mg/L, kiselost rastvora podešena na pH=6, masa primenjenog biosorbenta 4 mg/L, vreme kontakta – 60 min i temperatura pri kojoj se izvodi adsorpcija - 40°C.
Kinetička studija ispitanog adsorpcionog procesa pokazala je mogućnost korišćenja ljuske jajeta kao prirodnog adsorbensa, koji je visoko efikasan u procesu uklanjanja jona olova i kadmijuma iz vodenih rastvora.
Rezultati su ukazali da je mogućaponovna upotreba ljuske jajeta u drugom (narednom) adsorpcionom procesu; rezultati termodinamičih studija pokazali suna osnovu visoke vrednosti standardne entalpije (ΔH0), da se radi o fizičkom tipu adsorpcije.
Eksperimentalni rezultati upućuju na visok intenzitet adsorpcije i stepen interakcije izmeđuadsorbata (jona olova i kadmijuma) i biosorbenta (ljuske jajeta) tokom adsorpcionog procesa, što je utvrđeno primenom Langmirovog i Frondlihovog adsorpiconog modela. U ispitivanom adsorpiconom sistemu, Langmirov model bolje opisuje dobijene eksperimentalne rezultate.