Restoran Tabor

O restoranu

Kada je reč o Beogradu i Beograđanima, oni su kroz istoriju negovali tradiciju posećivanja kafana. Tako je u sećanjima najstarijih Beograđana još upisan zvuk struna violine Rada Drainca niz kaldrmu Skadarlije, zvuk psovki Tina Ujevića koje hule vlast iz restorana hotela „Moskva“, dok se iz „Luksora“ čuje nezaboravni glas Olge Jančevske. I još se priče prenose sa oca na sina, sa deda na unuke, sećanja na priče iz kafana „Zlatni bokal“, „Dardaneli“, „Dva jelena“, „Dva bela goluba“, „Tri šešira“, „Ruskog cara“, „Grčke kraljice“, „Ima dana“, i još mnogih drugih, koje danas, nažalost, žive samo u sećanjima.

Upravo je jedan takav restorana i predmet razmatranja u ovom radu, restoran „Tabor“. Osnovan od strane braće Mrđenovića, tog 11. novembra 1984. godine na velikom beogradskom bulevaru, i još od kada je otvoren, „Tabor“ je bio sušta suprotnost dotadašnjim stereotipima. Njegovi vlasnici, posle dugogodišnjeg iskustva stečenog na Zapadu, stvorili su jednu posebnu atmosferu, koja se u to vreme mogla osetiti samo u „Taboru“. U vreme kada je pojam kafane bio sinonim za birtije i kada se, na nekim mestima, bircuz mogao i očekivati, u „Taboru“ se moralo rezervisati mesto. Takođe, nije se moglo ulaziti u patikama ili šortsevima i od tih pravila se nije odstupalo ni na početku, kada bi zbog toga sala ostala poluprazna, a ni kasnije, kada je restoran opremljen da primi 120 gostiju - i pored toga, tražilo se mesto više.

Lokacija

Lokacija „Tabora“ jeste veoma neobična, ali treba uzeti u obzir da je Beograd grad u večitom rastu i razvoju. Stoga, geografski posmatrano, „Tabor“ je trenutno odlično pozicioniran. Preko linija gradskog saobraćaja povezan je sa centrom grada, Novim Beogradom, ali i sa periferijama grada, na kojima živi sve više ljudi. Uzevši u obzir da se nalazi na raskršću dve velike i vrlo prometne ulice, to omogućava gostima da brzo i lako stignu do „Tabora“, kolima, iz bilo kog dela grada. Parking ispred „Tabora“ postoji, ali preko dana je problem naći slobodno meseto, zbog samog okruženja u kom se „Tabor“ nalazi, prvenstveno misleći na Cvetkovu pijacu. Ali intenzivno se radi, u saradnji sa gradskim vlastima da se taj problem reši. 

Anbijent

Na samom ulazu, odmah do Ulice Gospodara Vučića, nalazi se letnja bašta „Tabora“. Ona je pokrivena nadsteršnicom, osvetljena kandelabrima i okružena otvorenim zidovima sa velikom zimzelenom živom ogradom koja štiti goste od prašine i buke ulice. Nadstrešnica i živica pružaju prijatnu hladovinu u vrelim letnjim danima, a zaklon tokom letnjih kišnih padavina, a u večernjim satima, kada se smanji promet saobraćaja, i kandelabri osvetle baštu, stvara se vrlo romantična, takoreći boemska atmosfera.

Rezervacije

U većini restorana u Beogradu moguće je naći sto u bilo koje doba dana. U „Taboru“ je bilo i ostalo pravilo da se sto mora rezervisati. Svakako da je to poželjnije uraditi pre dolaska u restoran, kako bi se izbegle neprijatne situacije – na primer da nema slobodnih mesta.

Sertifikati

U „Taboru“ se sprovodi higijenski standard HACCP (izgovara se hasap). To je sistem bezbednosti hrane koji ima za cilj da identifikuje kritične tačke u lancu pripreme hrane, da ih koriguje, ukloni ili svede na najminimalniju moguću vrednost, i tako spreči katastrofu poput masovnog trovanja hranom.

„Tabor“ je još 2009. godine dobio Quality Austria sertifikat kao potvrdu primene efikasnog sistema menadžmenta higijene, u skladu sa članovima Codex Alimentarius.

„Tabor“ je dobio IQNet sertifikat 2009. godine, za primenjivanje i održavanje sistema menadžmenta higijene koji ispunjava standarde prema člancima Codex Alimentarius i HACCP sistema.