Način ostvarivanja i sudska zaštita računarskog programa kao vida intelektualne svojine u smislu zakona o autorskom i srodnim pravima

Zaštita intelektualne svojine je jedna od mlađih grana pravnog sistema, ali sa stanovišta prirodnog prava – prava na intelektualnu svojinu – predstavlja načelo čovekove sigurnosti kojem se neprekidno stremi od postanka civilizacije. Kada se uzme u obzir da su civilizacijskim napretkom informacione tehnologije postale nerazdvojivi deo našeg života zbog njihovih karakteristika, mogućnosti i namene, to njihova zaštita od svake zloupotrebe treba da bude prerogrativ svakog društva. Sa toga razloga da bi sudovi sa uspehom pružali zaštitu ugroženom pravu vršioci sudijske dužnosti moraju raspolagati ne samo zavidnim znanjima informacionih tehnologija, već moraju radi utvrđivanja ili razjašnjenja činjenica za koje je potrebno stručno znanje kojim sud ne raspolaže (informacione tehnologije), imati na raspolaganju instrumente – dokazna sredstva – koja će im omogućiti pružanje u razumnom roku efikasne autorsko-pravne zaštite. Tu smo došli na teren vrlo važnog, u ovoj materiji nezaobilaznog, dokaznog sredstva veštačenja. Na osnovu celokupnog izlaganja da se zaključiti da za uspešnu i efikasnu zaštitu nosioca autorskog prava je neophodan interaktivni odnos sudija i veštaka informacionih tehnologija koji učestvuje u tom svojstvu u sudskom postupku, a koji mora znati zakonsku regulativu koja reguliše ovu materiju.