Optimizacija elemenata sistema Besposadnih vazduhoplova

Do danas, većina letova koji su se realizovali „Sistemima za upravljanje besposadnim vazduhoplovima“ izvršavali su se u nekontrolisanom delu vazdušnog prostora odnosno u klasi „G“ vazdušnog prostora i vazdušnom prostoru aerodroma gde su predstavljali opasnost za drugi saobraćaj koji je leteo u istom delu vazdušnog prostora. Trenutni sistemi za upravljanje besposadnim vazduhoplovima nisu u stanju da se bezbedno integrišu sa drugim korisnicima vazdušnog prostora, razlozi za to su su dvostruki - nemogućnost da se povinuje pravilima u kritičnim situacijama, i nedostatak SARPs – Standards and Recommended Practices, standardi i preporučena praksa specifična za besposadne vazduhoplove i njihove pomoćne sisteme.
Bez obzira da li je vazduhoplov sa posadom ili bez posade to ne utiče na njegov status kao vazduhoplova. Svaka kategorija vazduhoplova će imati potencijalno bespilotne verzije u budućnosti. Ova tačka je od centralnog značaja za sva dalja pitanja koja se odnose na „Sistemi za upravljanje besposadnim vazduhoplovima“ i pruža osnovu za rešavanje plovidbenosti, kadrovsko licenciranje, standarde za razdvajanje, itd.
U radu je opisan koncept sistema za upravljanje besposadnim vazduhoplovima, opisane su komponente sistema, način određivanja efikasnosti besposadnih sistema, operativne mogućnosti sistema besposadnih vazduhoplova, način određivanja manevarskog prostora uz pomoć fazi logike, upotreba modifikovanog „PSO“ algoritama za određivanje „pbest“ i „gbest“ pozicije u zadatom prostoru za „izvršni roj dronova“.
Centralni deo rada biće opis modifikovanog „PSO“ algoritama za određivanje „pbest“ i „gbest“ pozicije u zadatom prostoru za „izvršni roj dronova“.