Energetska efikasnosti kao uslov održivog razvoja lokalne zajednice

Energetski sistem doživljava intenzivan „stres“. Posmatran, analiziran i implementiran kao koncept, globalna i lokalna potreba i kao filozofija održivog razvoja zajednice koja energetsku efikasnost tretira kao važnu dimenziju energetske stabilnosti, onpredstavlja, ne samo nužnost, već i jedini način da se prevaziđe energetska kriza. Trend primene mera energetske efikasnosti postaje značajan indikator održivog razvoja lokalne zajednice. Ovaj rad ima za cilj da koncept energetske efikasnosti analizira kroz nekoliko različitih sfera koje se odnose na dostupnost, pristupačnost, razvoj informacionih i komunikacionih tehnologija, društvenu uključenost, ekološku održivost, kao i zakonodavnu regulativu. Evaluacija do sada korišćenih mera za unapređenje energetske efikasnosti, kao jedan od metoda istraživanja koji je korišćen u ovom radu, treba sagledati kao kontinuiran proces koji podrazumeva, kako izbegavanje preterane upotrebe energije, tako i smanjenje energetskih gubitaka, ali i dosledno nadgledanje potrošnje energije u smislu smanjenja energetske intenzivnosti. Rezultati ovog istraživanja obuhvataju skup mera i aktivnosti, zasnovanih na doslednosti i primeni novih tehnologija, koje mogu obezbediti energetsku efikasnost i pozitivno uticati na održivi razvoj lokalne zajednice.