Dehumanizacija kao izazov ekonomije informacionog doba

Moć čuvanja i upravljanja ogromnom količinom kompleksnih podataka i rukovanja anonimnim finansijskim transakcijama dovela je do uspostavljanja personalizovane finansijske i bankarske elite. Uprkos uticaju informacione revolucije, države su i dalje strukturirane kao i pre nje i priklonile su se kapacitetima finansijske elite da autonomno stvaraju tržišta, organizuju i tehnički funkcionišu na tržištima hartija od vrednosti, što može predstavljati izazov za ekonomsku stabilnost i nacionalnu bezbednost. Promet finansijskih derivativa vrši se računarski, a velike banke koriste matematičke modele koji bi taj sistem trebalo da održavaju stabilnim i da omoguće upravljanje rizicima. Tehnološka inovacija platnog prometa su i virtuelne valute, iza kojih ne stoje centralne banke, već im vrednost utvrđuje mnoštvo računara i od inflacije su zaštićene matematičkom funkcijom. Svi matematičko-finansijski modeli zasnovani su na hipotetičkim algoritmima i netransparentni i omogućuju metode finansijskog prometa koji mogu biti oslonac ekonomskog imperijalizma. Prenormiranje, birokratizacija i otuđenje ukazuju da su zanemarene neke komponente racionalnog razvoja. Tehnološki iskorak iziskuje i civilizacijski, jer čovek mora biti dorastao izazovima novih tehnologija. Sloboda, jednakost, bezbednost, efikasnost i pravednost moraju biti sastavni deo vrednosnog sistema ekonomije informacionog doba, posebno stoga što su, usled dostupnosti izvora informacija, socijalni i ekonomski razvoj dostupniji bogatima.